У Јакобсоновом моделу језичке комуникације, доминација било ког од шест фактора унутар исказа одражава другачију функцију језика. Код исказа у којима је поетска функција доминантна (на пример, у књижевним текстовима), језик тежи да буде више "непрозиран" од конвенционалне прозе у наглашавању означитеља и медија (и њихове материјалне представе), или форме, стила или кода бар онолико колико је било које означено, садржај, 'порука' или референтно значење.